Stručnjaci kažu da je Vojvodina sa ispod deset odsto pošumljenosti na evropskom začelju. A dobro je poznato da šume umanjuju efekat staklene bašte, ublažavaju klimatske promene, štite zemljište od vodne i eolske erozije, stanište su brojnih životinjskih vrsta, korisne za još mnogo toga sve do ekonomske koristi. Stariji meštani Bečeja dobro se sećaju vremena kada je seča samo jednog drveta kraj puta bila strogo kažnjiva.

Nikola Stefanov iz Bačkog Gradišta i više nego dobro seća se vremena kada je seča i samo jednog stabla bila strogo kažnjiva. Kaže, u to vreme, leti se po hladu moglo stići gotovo do svake njive u ataru, a osenčeni drumovi su povezivali sela.

"Najčešće su to bili dudovi. Bila je to višestruka korist a glavna stvar je da su bili vetrozaštitni pojasevi baš kao i brojni salaši", kaže Stefanov za RTV.

Kojim god pravcem da se krenulo, dodaje on, uz put su, poput počasne straže, stajala stabla duda ili bagrema. Danas nema ni živice kraj puteva što je za ekologe neprihvatljivo.

Zoltan Kiš iz udruženja građana Eko-Bečej sa žaljenjem kostatuje da se prirode setimo samo kada je nastane neki problem. "Na žalost, tek kada nas zadesi elementarna nepogoda shvatimo da sistematski uništavamo prirodu", navodi on.

izvor: RTV